07. decembra 1970 .godine, tadašnji kancelar Zapadne Njemake Herbert Ernst Karl Fram, poznatiji kao Vili Brant, klekao je u Varšavi moleći za oproštaj za zločine koje je nacistička Njemačka počinila u Poljskoj. Iako je klečao samo 30-ak sekundi, to je bilo dovoljno da ta slika obiđe tadašnji svijet i bude jasna poruka generacijama koje dolaze. Poklonio se sjenama žrtava, priznao je zločine. Označavan je kao izdajnik, Njemačka desnica ga je osuđivala, ali Brant je klečao na pravoj strani istrorije.
“Nad ponorom njemačke istorije, pod teretom miliona ubijenih, uradio sam to što ljudi inače rade kada jezik zakaže“, rekao je Brant.

28.06.2021. klečao je i jedan premijer. Premijer antifašističke, slobodarske i sekularne Crne Gore. I to ne bi bio problem, da taj premijer nije klečao na pogrešnoj strani istorije, za razliku od kancelara Branta. Klečao je pred sjenima domaćih izdajnika i saradnika okupatora. Civilizacijska je to razlika, a jedina sreća je bila što tu nije bilo crnogorske zastave, jer bi to značio i konačan sunovrat antifašističke i slobodarske Crne Gore. Jezik izgleda nije zakazao, kako napisa Brant, ali pamet jeste. Ima li kraja brukanju ove države?